Na planeti zemlji postoje tri carstva:
    - Carstvo životinja
    - Carstvo biljaka
    - Carstvo gljiva

Sva tri su podjednako važna. Do danas najmanje ispitano carstvo je carstvo gljiva. Da vidimo čega ima u tom carstvu:

Gljive su vredna i zdrava hrana koja ima malo kalorija i mnogo biljnih proteina. Sadrže cink, gvožđe, vlakna, esencijalne aminokiseline, vitamine i minerale. Dugo se koriste u Kineskoj tradicionalnoj medicini kao efikasno sredstvo za poboljšanje vitalnosti i zdravlja .
    Mnoge naučne studije o medicinskim efektima gljiva rađene su na univerzitetima i u medicinskim ustanovama, a većina studija o zdravstvenoj koristi gljiva za ljude bila je usmerena na jačanje imuniteta. Utvrđeno je da složeni šećeri u gljivama i njihovi derivati mogu da stimulišu viši nivo proizvodnje citokina (proteini koje imuni sistem stvara da bi olakšao međućelijsku komunikaciju). Upravo zato, gljive se masovno koriste kao podrška u lečenju kancera u Japanu i Kini. Kada se koriste u kineskoj tradicionalnoj medicini za hronične zdravstvene probleme ili podizanje imuniteta, medicinske gljive uvek se pripremaju uz upotrebu toplote i vode, u vidu čaja ili dekokta. Medicinske gljive ne koriste se kao biomasa u prahu, a takođe se retko pripremaju i kao tinktura.

     Đurica Popović, diplomirani biolog-genetičar, direktor Instituta za pečurke Vinča, direktor ekološke stanice Dunav 10 Vinča, član naučnog tima Srpske Akademije Nauka (ekologija i gljive kao ključni činilac), član tima podunavskh zemalja.
    Tragajući za najdelotvornijim pečurkama koje bi se mogle primeniti u proizvodnji preparata protiv zdravstvenih problema, naš sagovornik je sa svojim timom došao do velikog otkrića: uspeo je da  uzgoji veoma skupocenu gljivu cordyceps sinensis koja uspeva na području Nepala, Tibeta, i na nekim prostorima u Japanu. Kilogram košta od 15 – 50 000 evra. Veoma je neobično kako ova gljiva raste. Naime, razvija se iz jedne vrste gusenice koja proguta njenu sporu, i iz njene utrobe izraste pečurka.
    Dugogodišnjim istraživanjem uspeo da dođe do formula za više bolesti i sačini efikasne preparate na bazi medicinskih gljiva. Naučnik koji je uzgojio srpski cordyceps.       Za vreme svog dvadesetpetogodišnjeg rada sa timom od dvadesetak saradnika uspeo je da dođe do sledećih naučnih otkrića:

    -  Prvi u svetu uspeo je da genetskim promenama podstakne pastrmke na mrešćenje u prirodnim uslovima više puta godišnje.
    - Uspeo je da stavi u stanje mirovanja bakterije koje jedu masnocu, da bi ih mogao aktivirati po želji.
    - Proizveo polimere (bio razgradive), jedinjenja na bazi skroba kukuruza i krompira koja mogu da zarobe veliku količinu vode (300 puta povećaju zapreminu), i tu vodu mogu da koriste biljke putem osmoze kao i gljive.
    - Proizveo kukuruz sa preko 25%  sadržaja proteina.
    - Proizveo nove sorte kupusa, lešnika, gljiva (shiitake, bukovača, ganoderma lucidum).
    - Među malobrojnima u svetu gaji gljive (smrčak, phellinus ignarius, tartufe, agaricus blazei, cordyceps sinensis).
    - Usavršio metod liofilizacije, kriogenog sušenja gljiva (postupak gde se sačuvaju sve lekovite tvari, ćelijske membrane budu pokidane pa je usvojivost lekovitih tvari veliko).
    - Sa svojim timom  došao je do značajnih otkrića usvajanja raznih elemenata, fermenata, enzima, minerala i vitamina u ljudskoj ishrani i njihove uzročno-posledične veze odnosno određeni odnos jednih sa drugima, da bi ih ćelije u što većem procentu usvojile.
    - U oblasti kvantne medicine otkrio je uticaj frekvencije na tumor.
   - Metode smanjenja tumora ubacivanjem 2-3 atoma kiseonika u ćelije (germanijum 132, cordycepin).
    - Uticaj fularena (izotop ugljenika C60), sode bikarbone, natrijumovog hlorita, hlor dioksida, oksalne kiseline, azot oksida i B17 vitamina.
    - U oblasti DNK, naime krajevi nizova DNK pokriveni su strukturnom belančevinom TELOMERA. Enzim TELOMERA zaobnavlja snagu telomera. Prilikom deobe zdravih ćelija dolazi do skraćenja telomera.Posle oko 50 deoba ćelija više ne može da se deli  već umire. Kod ćelija raka telomer se ne skraćuje te samim tim ima beskrajan broj deoba. Produženjem telomera kod zdravih ćelija produžio bi se ljudski vek, a skraćenjem telomera kod ćelija raka on bi se suzbio.

Nagrade grada Beograda, INSTITUTA LOMONOSOV Moskva, medalje i priznanja na sajmovima (Novi Sad, Moskva). Više naučnih radova i dva patenta. Navedena iskustva su pretočena u proizvode koji su suplementi (dodaci) ishrani. Kaše u medu, kaše u pektinu, čajevi, kapsule, tablete, alkoholne tinkture, energetski napici, alkoholni napici i obogaćena kafa. Preparati su potpuno prirodni, može se reći ORGANIC (bez pesticida, aditiva, pojačivača ukusa, konzervansa i bez modifikacija). Aktivne supstance su u određenom odnosu, ćelijska membrana je najsličnija ljudskoj pa je usvojivost u ćelijama velika.

                                                                                        UM VLADA MATERIJOM

 Gore pomenuta gljiva Cordyceps sinensis,je najjači prirodni antibiotik na svetu koji neutrališe toksine, podstiče regeneraciju ćelija – ubica i ima snažno antitumorno dejstvo. Stavljamo je u proizvode – kaše u medu, kaše u pektinu, čajeve, kapsule, tablete i u četiri preparata koje smo sertifikovali pre godinu dana, a u kojima su sadržane još neke medicinske gljive snažnih lekovitih svojstava. Preparati su potpuno prirodni, bez hemije i za sada ih na tržištu ima šest:

Cordyceps, ili na kineskom Dong Chong Xia Cao, jeste genom gljiva koja se javlja u preko 400 vrsta (uglavnom se mogu naći u Kini, Japanu, Koreji i na Tajlandu; posebno su raširene i raznolike u vlažnim tropskim predelima). Sve vrste Cordycepsa su endoparazitoidi, koji rastu uglavnom na insektima i drugim artopodima; svega nekoliko vrsta su paraziti na drugim gljivama. Cordyceps ima izvanredna lekovita svojstva. Među onima koji ispituju i istražuju gljivu Cordyceps sinesis nalazi se i Dr Georg Halper profesor na Univerzitetu u Hong Kongu, autor nekoliko knjiga o Cordycepsu. Jedan od najvažnijih uspeha savremenih istraživanja bilo je otkriće novih antibiotika u ovoj gljivi. Jedan od njih je Kordicepin, veoma je delotvoran protiv svih bakterija koje su se razvile ili razvijaju, otpornost na druge, češće antibiotike. Cordyceps je posebno delotvoran protiv: tuberkuloze, gube i ljudske leukemije. Koristi se hiljadama godina u kineskoj medicini u lečenju astme i drugih bronhijalnih teškoća i pomaže kod ublažavanja hronične opstruktivne bolesti pluća. Brojne studije pokazale su koristi od gljive Cordyceps sinesis u lečenju poremećaja srčanog ritma kao što su srčana aritmija i hronična oslabljenost srca, srčana insuficijencija. Četiri studije demonstrirale su da je Cordyceps sinesis pomogao sniženju nivoa ukupnog holesterola za 10-21% i trigliceride (neutralnih masti) za 9-26% i istovremeno pomogao povećati HDL (dobri) holesterol za 27-30%. Klinička ispitivanja dodatka ishrani s Cordyceps-om na 33 pacijenta sa hepatitisom B i osam pacijenata sa cirozom jetre pokazale su 71,9% poboljšanje testa timolom, 78,6% poboljšanje SGPT testa. To su testovi enzima koji pokazuju promene funkcije jetre. Jedna kineska studija pokazala je poboljšanje od 51% kod hronične bolesti bubrega nakon samo jednog meseca dopune ishrani Cordyceps-om. Nekoliko kliničkih studija na pacijentima sa rakom provedeno je u Kini i Japanu uz korišćenje terapijske doze od 6,0 grama Cordycepsa dnevno i dokazano je da su se tumori smanjili kod 46% pacijenata u periodu 2 meseca. Cordyceps je nova generacija gljiva koja se koristi u farmaceutskoj industriji. Pre nekoliko hiljada godina koristili su je kineski kraljevi, a danas je dostupna širokom broju potrošača kao dodatak ishrani.   Američka Državana uprava za hranu i lekove ( FDA ) uvrstila je Cordyceps u ,,hranu,, i klasifikovala ga pod ,,uopšte prihvaćeno kao sigurno,, ( GRAS ). Sve veći broj istraživača koji gaje ovu gljivu smatra je ,,superhranom,, koja se može uključiti skoro u svaku ishranu.
    - povećava izdržljivost i fizičku snagu kod pacijenata koji pate od respiratornih i kardiovaskularnih problema.
    - povećava nivoe unutar ćelijske iskorišćenosti kiseonika i ATP. Poboljšava funkciju pluća i ublažava simptome kod pacijenata koji boluju od respiratornih problema, posebno kod astmatičara; povećava aerobni kapacitet kod zdravih starijih pacijenata.
    - povećava toleranciju na hladnoću, posebno kod starijih osoba. Poboljšava stanje kod pacijenata koji se žale na umor.

Gljiva Lentinula edodes(sin. Lentinus edodes) ili shii-take ime je dobila od japanskog naziva za hrast-shii i take-gljiva. Ima veliku nutritivnu vrednost i medicinski značaj. Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini, shii-take značajno povećava snagu i vitalnost organizma i omogućava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremećaja. Danas je raširena po celom svetu i svojim jedinstvenim ukusom i mirisom kao i snažnim lekovitim svojstvima, ona je jedna od najcenjenijih gljiva  uopšte i s pravom je zovu “kraljica gljiva“. Mnogobrojna svetska istraživanja su potvrdila njene medicinske kvalitete pa je zbog toga sve traženija kod širokog kruga potrošača. Sastav i hranjive vrednosti: Ova ukusna pečurka ima odlične nutritivne vrednosti. Ona je zapravo  dobar izvor minerala: kalcijuma (Ca), fosfora (P), gvožđa (Fe), kalijuma (K) i magnezijuma (Mg). Bogate su i vitaminima  iz grupe B:B1 (tijamin), B2 (riboflamin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6(peridoksin), B11 (folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadrži u manjem procentu. Shiitake takođe sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih ćelija koji ne podleže varenju) koja imaju važnu ulogu za probavni sistem. Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnoge prečišćenije, koncentrovanije derivate shiitake. Među njima lentinan i LEM (ekstrakt micelije) su najučestalije proučavana jedinjenja koja su pokazala antitumorna, antivirusna, antibaktrijska i hepatoprotektivna dejstva. Visok sadržaj ergsterola u svežim shiitakama čini sušene veoma važnim izvorom D vitamina jer se ergosterol pretvara u provitamin D2 u prisustvu sunčeve svetlosti. Naime, istraživanja su pokazala da izlaganje svežih pečuraka direktnom uticaju sunčeve svetlosti trajanju od 3h dnevno povećava sadržaj provitamina D2 pet puta. Svega 2 g na suncu sušene shiitake sadrži gotovo punu u SAD preporučenu dnevnu količinu D vitamina. Mnoga jedinjenja D2 mogu da stimulišu imuni sistem  i inhibiraju rast tumora. Tu se najveća pažnja posvećuje polisaharidima. To su veliki, razgranati makromolekuli, koji su izgrađeni od monosaharida. Tako su izolovali očišćen polisaharid sa veoma velikom molekularnom težinom tzv. Lentinan, i u kasnijim istraživanjima je dokazano da koči razvoj tumora. Otkriveno je da jača raznovrsne imunološke sisteme organizama. Japanski i Američki istraživači su dokazali da ova vrsta gljiva poseduje određen broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju ćelijsku degeneraciju. Među ovim supstancama naročito se ističu dva zaštitna polisaharida – lentinan i AC2P. Lentinan stimuliše imuni sistem kod iznemoglih osoba  kao i produkciju interferona (Mori et al, 1987). Deluje aktiviranjem ćelija ubica i pomoćnika  T čelija. Drugi polisaharid AC2P ometa kolonizaciju i razvoj nepoželjnih mikroorganizama. U združenom predstavljaju značajan element zaštite organizma. Utvrđeno je da on počinje snižavati holesterol u krvi već 3 sata nakon uzimanja, i da to delovanje traje  i do godinu  dana nakon što se isključi iz ishrane! Pokazalo se da eritadenin snižava nivo svih masnoća u krvi – holesterol (posebno onaj „opasni“ – niske gustoće) trigliceride i fosfolipide. Pri tome ne utiće na sintezu holesterola neophodnog za  izgradnju ćelija, nego deluje tako što ubrzava preradu holesterola u jetri i njegovo izlučivanje varenjem, s tim što ta prilagodba metabolizma na pojačano „odmašćivanje“ krvi traje dugo vremena. Suzuki  i Ohshima su još 1974. godine na Nacionalnom institutu za ishranu u Tokiju obavili eksperiment sa 3 grupe žena: nakon samo 7 dana, u 2 grupe koje su jele prethodno sušene shiitake zabeleženo je smanjenje holesterola za prosečno 7 % a u grupi koja je jela sveže shiitake smanjenje je iznosilo prosečno 12%. Glavni način delovanja lekovitih gljiva u prevenciji tumora ipak je imunostimulacijski:antitumorne materije iz gljiva aktiviraju čitavu  „mrežu“ imunoloških reakcija, a posebno potenciraju odbrambeno delovanje makrofaga, prirodnoubilačkih  (NK) ćelija i limofocita T. Gljive s antitumornim efektima trebali bi dakle  uključiti u svoju redovnu ishranu ili koristiti preparate iz lekovitih gljiva, svi koji žele ojačati svoj opšti imunitet i svoj specifični imunitet protiv tumora. Posebno se to preporučuje osobama izloženim većem broju faktora rizika oboljevanja. Kada se imaju u vidu svi navedeni rezultati kao i korisna dejstva shiitake pri korišćenju onda se skoro mora poverovati mišljenju nekih autora da je shiitaka kraljica gljiva  i utiče na produženje života ljudi.

Latinski naziv Reishija je Ganoderma, što znači sjajna koža. Te gljive imaju crvenkasto-braon kapu, oblika su pasulja i mogu da narastu i do 20 cm u prečniku; u prirodi se vezuju za drvo, posebno hrast i šljivu. Uglavnom se mogu naći u vlažnim i umerenim šumovitim oblastima Azije, Evrope, Južne Amerike i SAD-a. Istorija upotrebe gljive Reishi, u Kini znane kao Ling Zhi, veoma je duga. U Kini i Japanu koristi se skoro 4.000 godina kao opšti zdravstveni tonik i sredstvo narodne medicine koje pomaže kod srčanih problema, astme, kancera, visokog pritiska i artritisa. Pošto je u prirodi retka, nekada je smatrana neprocenjivom i konzumirala ju je samo elita Kine i Japana. Tek osamdesetih godina prošlog veka Japanac Shigeaki Mori uspeo je da razvije metod kultivisanja tih gljiva, što ih je prvi put u istoriji učinilo jeftinijim i dostupnim. U kineskoj tradicionalnoj medicini Reishi se nalazi u grupi lekova poznatoj kao Fu Zheng (druge dve Fu Zheng biljke su korejski ženšen i astragalus). Za te biljke kineski herbalisti kažu da su najmoćniji eliksiri zdravlja i dugovečnosti i da povećavaju snagu. U kineskoj medicini navodi se da Reishi povoljno deluje na meridijane srca, slezine, pluća, jetre i bubrega. Ta blago topla i neutralna biljka smiruje um, hrani srce, oživljava Ch’i i hrani krv, pomaže kod ublažavanja simptoma srčane slabosti i poboljšava dotok krvi u srce, te tako olakšava simptome angine pektoris. Naučnici su iz Reishija izolovali nekoliko hemikalija koje imaju medicinsko dejstvo: reč je, pre svega, o polisaharidima, koji pomažu telu u borbi protiv kancera i stimulišu imuni sistem olakšavajući borbu sa virusima i bakterijama. Druga supstanca triterpen snižava pritisak i poboljšava cirkulaciju. Reishi sadrži i sterole, koji utiču na hormone i deluju antihistaminski, što znači da smanjuju alergijske reakcije i zapaljenske procese u telu. U Aziji, brojne kliničke studije pokazale su da Reishi pomaže u tretiranju hepatitisa, hroničnog bronhitisa, astme i srčanih bolesti. Ta gljiva snižava krvni pritisak, holesterol, povećava broj belih krvnih zrnaca, smanjuje alergijske reakcije, blago smiruje centralni nervni sistem, opušta mišiće i ublažava efekat kofeina. Reishi deluje i analgetski (ublažava bolove), obnavlja epitel bronhija, uspešno pomaže organizmu da se izbori sa stafilokokama, streptokokama i bacilom pneumonije. Ta je gljiva efikasan antioksidant koji pomaže u izbacivanju sluzi iz disajnih organa, poboljšava hemodinamiku koronarnih arterija i ublažava simptome angine pektoris. Reishi se preporučuje kao opšti tonik za zdravlje, energiju i dugovečnost, a prepisuje se za bronhitis, hepatitis i mononukleozu, kao i za sindrom hroničnog umora i artritis. U Kini, Reishi koriste planinari da bi se izborili sa visinskom bolešću, a daje se i kao antidot kod trovanja pečurkama. Iako rezultati variraju od osobe do osobe, pozitivni efekti obično se osete u intervalu od deset dana do dve nedelje. Značajna razlika može se ustanoviti nakon što se gljiva u kontinuitetu uzima dva meseca.

Ova gljiva raste u planinama regiona Pijedad, blizu Sao Paula u Brazilu. Sredinom 60-tih godina 20. veka istraživači sa Univerziteta Pensilvanija, primetili su da stanovništvo ovog podneblja retko pati od hroničnih bolesti i bolesti uopšte i to su pripisali redovnom korišćenju Agarikusa u ishrani. Korišćena je za povremeno oslobađanje posledica teškog rada i umora. Ova gljiva je najzapanjujuća medicinska gljiva dosada otkrivena. Njeno otkriće je isto toliko važno kao što je to bilo otkriće penicilina 20-tih godina prošlog veka, jer je njeno dejstvo na imuno-deficijentne bolesti (kao što su CANCER i AIDS ) ravno dejstvu antibiotika na infekcije bakterijskog porekla. Glavne medicinske odlike ove gljive su anti-tumorsko dejstvo i podizanje imuniteta. U svim studijama objavljenim do sada, procena izlečenja za sve tipove kancera se nalazi u visokim 90-tim procentima. Ovo važi čak i za kancer pluća u četvrtoj fazi, gde su se mnoga kompletna izlečenja dogodila za samo nekoliko nedelja. Većina ovih studija je obavljena na pacovima i svinjama, ali se smatra da bi sličan efekat trebalo očekivati i kada je ljudski organizam u pitanju. Najveća i najkompletnija ispitivanja na ljudima se obavljaju u Kini i Japanu. Ova gljiva sadrži najviše beta-1,3-glukana u odnosu na bilo koje druge gljive. Beta-glukani su najsnažnije imuno-stimulatorne supstance poznate do danas. Ove supstance ne izazivaju direktan efekat u našem organizmu, već se ponašaju kao okidač našeg imunog odgovora. Ovo je lako izmeriti poređenjem broja tzv. ćelija ubica. Kod ljudskih subjekata, kojima je dodavan Agaricus u ishrani izmereno je povećanje broja ćelija ubica za 4000%, za 2-4 dana.

Legenda kaže da je otac bogova Jupiter smatrao hrast svetim stablom. Jedne olujne noći na najveći hrast bacio je grom. Iz tog groma na korenu hrasta nastao je zlata vredan plod. U mračna vremena inkvizicije, dve divne devojke iz Marseja spaljene su na lomači zbog veštičarenja. Uhvaćene su na delu kopajući u blizini crnog graba tražeći veštičju hranu. Jupiterov afrodizijak, hrana za veštice, mineral, vrsta krompira, uspavana životinjica, bolest zemlje... Veliki kompozitor Rossini nazvao ga je Mocartom gljiva. Jedna od najcenjenijih i najskupljih gljiva na svetu. Pored izuzetnog ukusa čuvena je i po svojim lekovitim svojstvima. Od davnina je poznato da deluje na potenciju i vitalnost celog organizma. Najbolja „hrana za mozak“. Njegovo veličanstvo TARTUF. Neobična, plemenita i čudna gljiva opojnog mirisa, predivnog ukusa, nadasve lekovita, ali ipak - gljiva. Tartuf je opšti naziv za plodonosno delo gljiva koje rastu pod zemljom i pripadaju porodici tubera. Uvek živi u simbiozi sa biljkama, drvećem ili žbunjem. Najčešće su to sve vrste hrasta i topole, vrba iva i bela vrba, lipa, crni grab i leska. Postoji, naravno, čitav repertoar čuvenih specijaliteta, koje su kreirali veliki majstori trpeze iz strasne ljubavi prema tartufima. Manje poznata osobina tartufa je njegovo izuzetno lekovito svojstvo. Tartuf se u našem organizmu ponaša kao neurotransmiter i obnavlja „male sive ćelije“. Na taj način poboljšava sposobnosti učenja, pamćenja, koncentracije i mentalne izdržljivosti.

                                    „NEKA HRANA BUDE LEK, NEKA LEK BUDE HRANA”
                                                                                                                      Hipokrat